Volontiranje kao deo svakodnevnice
Volontiranje kao deo svakodnevnice
na kafi sa majom ranđelović
Većina ljudi bi se složila da su humanitarni rad, pomaganje i volontiranje važni. Mnoge lokalne i nacionalne inicijative nailaze na pohvale i dovode do osećaja zadovoljstva, možda i ponosa.
Kako kaže izvršni direktor CAF-a:
“U davanju se radi o povezanosti sa onima oko nas, bez obzira da li se nalaze na drugoj strani ulice ili na drugoj strani planete. Ono nas približava i pomaže nam da se bolje razumemo.“
Sa druge strane, statistika nije ohrabrujuća.
Prema poslednjem Svetskom indeksu davanja (CAF, 2023), Srbija je na 119. mestu od ukupno 142 ispitane zemlje.
U istraživanju su ispitanici odgovarali na to da li su u poslednjih mesec dana donirali novac, volontirali ili pomogli osobi koju ne poznaju. U druge dve kategorije Srbija se čak nalazi u poslednjih 10 zemalja.
Zanimljiv je podatak da je samo 3 godine ranije, u jeku pandemije, Srbija naglo skočila sa 129. pozicije na 48. mesto. To govori da nama ne nedostaje ni kapaciteta, ni volje za humanost.
Šta je onda to što može unaprediti rangiranje u narednim godinama? Koliko je volontiranje teško, da li zaista oduzima previše vremena i da li je moguće uklopiti ga sa svakodnevnim obavezama?
Online i offline volontiranje
Danas pričamo sa Majom Ranđelović, mamom troje dece iz Niša, volonterkom NURDOR-a i aktivnim članom facebook grupe Budi human – Humanitarne licitacije (BHHL).
Maja se dugi niz godina bavi humanitarnim radom na različite načine. Ističe da volontiranje ne mora da oduzima mnogo vremena kako neki ljudi misle. Sam organizuješ vreme, odnosno određuješ koliko si u mogućnosti da se tome posvetiš.
Kaže da: „kada se jednom uđe u tu priču, ne izlazi se, jer osećaj kada znaš da si nekome pomogao je neprocenjiv!“
Danas je volontiranje moguće i u online okruženju, prilike za humanitarni rad su svima dostupnije, kako pružaocima, tako i primaocima pomoći.
Koliko vremena oduzima volontiranje?
Kao i mnogi od nas, što i potvrđuje Svetski indeks davanja, Maja je tokom pandemije dosta vremena provodila online i našla je način da pomaže i tako.
Član grupe BHHL je postala dok je bila u drugom stanju, u vreme policijskog časa. „Ta energija u grupi, ta želja svih članova me je dodatno inspirisala da budem aktivna. Šta god sam nalazila po kući, a da mi ne treba, postavljala sam na licitacije.
Ljudi nekada misle da nemaju vremena za tako nešto, ali znate kada ja postavljam licitacije? Kada na semaforu čekam zeleno svetlo, kada sam sa decom u parku na klupici, kada spremam ručak…
Držala sam i tzv. lajv prodaje u kojima se novac skupi brže. Ja pokazujem predmete putem uključenja uživo, a gledaoci kupuju. Lep je osećaj kada znaš da si nekome pomogao, da si delić u njegovom ozdravljenju i boljem životu.
Najveći motiv mi je kada pročitam da je za nekog korisnika skupljen novac, a možda je baš ta moja tašna koja stoji u ormaru 2 godine doprinela tome.“
Pored online aktivnosti u koje je uključena, Maja je volonter Nurdora.
Čime se bavi NURDOR?
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka su 2003. godine osnovali roditelji lečene dece, lekari i psiholozi i prijatelji iz cele Srbije sa ciljem da emotivno, praktično i materijalno pomognu novim porodicama koje tek otpočinju dugu i neizvesnu borbu za izlečenje svojih mališana.
Tokom dvadeset godina rada pokrenuli su brojne projekte i inicijative, od kojih je većina po prvi put sprovođena u Srbiji. One su značajno doprinele poboljšanju kvaliteta lečenja i života dece obolele od raka. Otvoreno je pet Roditeljskih kuća u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Izgrađeno je novo dečje hemato-onkološko odeljenje u Nišu i kompletno rekonstruisano i opremljeno odeljenje u Kragujevcu. Promenjena su dva zakona kojim je omogućena rehabilitacija nakon lečenja i bolovanje roditelja do kraja lečenja. Organizuju se nedeljne radionica psiho-socijalne podrške za decu i roditelje, kao i psihloške podrške porodicama koje su izgubile dete. Sprovode se edukacije volontera, roditelja, medicinskog osoblja i šire javnosti.
Slika preuzeta sa zvaničnog Instagram profila Nurdor-a.
Kako mogu ljudi da pomognu NURDOR-u?
Volontiranje je uvek dobra opcija. Mogu pomoći i svojim idejama, kontaktima, inicijativama, mogu da pomognu znanjima i veštinama.
Mogu da pomognu tako što će postati dobrovoljni davaoci krvi i koštane srži, da pozovu i svoju porodicu, prijatelje i poznanike da se priključe.
Mogu poslati SMS sa tekstom 1 na 1150, mogu da pomognu uplatom donacije na tekući račun ili uključivanjem u zajedničku borbu.
Slika preuzeta sa zvaničnog Instagram profila Nurdor-a.
Kampanja #IJASEBORIM
NURDOR dva puta godišnje organizuje edukacije volontera u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. NURDOR-u su volonteri potrebni za pomoć pri obavljanju različitih poslova. Administracija, pomoć u informisanju i senzibilisanju javnosti, organizacija javnih skupova i događaja, kao i prikupljanja sredstava.
Dobrodošli su svi – stariji i mlađi. Jedini uslov koji je potreban da svi volonteri moraju da budu punoletni.
Iskoristila bih ovu priliku da pozovem sve da 15. februara dođu u jedan od 30 gradova u Srbiji i podrže kampanju #IJASEBORIM i Međunarodni dan dece obolele od raka i da tako pošalju poruku podrške hrabrim superherojima da nisu sami i da cela Srbija veruje u njihove supermoći.
Za više informacija posetite zvaničan sajt: www.nurdor.org
Slika preuzeta sa zvaničnog Instagram profila Nurdor-a.
Koji je tvoj utisak o spremnosti ljudi da učestvuju u unapređenju lokalne zajednice?
Mislim da ljudi imaju želju, ali ne uvek i volju. Često je potreban podstrek za bilo koju vrstu inicijative. Bilo kakvo volontiranje. Sistem kao takav, doveo je polako do gubljenja značaja zajednice za „bolje sutra“.
Možda pojedinac ne može da promeni stvari sam, ali može da utiče na promenu. Potrebno nam je da stalno pričamo o lepim stvarima. Da motivišemo jedni druge.
Kada se pomogne nekome, mislim da o tome treba pričati i širiti svest. Ne da bismo se hvalili, već da podstaknemo druge da to isto ili slično urade. To nam fali u društvu. Da se piše i priča o humanitarnim akcijama, volontiranju, o bilo kakvoj vrsti pomoći zajednici i ljudima oko nas.
Koja oblast, po tvom mišljenju, zahteva veću aktivnost lokalne zajednice?
Definitivno ekološka oblast. Pričala bih o tome do sutra. Ne samo o ekologiji, već i o drugim aspektima zaštite životne sredine i sveta oko nas.
Daću samo primer.
U osnovnoj školi, imali smo sjajnog nastavnika biologije. Za vreme njegovog časa smo (ne mogu tačno da se setim, ali recimo jednom mesečno) čistili dvorište. Da. Mi, učenici 5. i 6. razreda.
Tada sam mislila „Šta nas ovaj nastavnik tera?” Danas sam mu zahvalna. Dobar primer da ko hoće, nađe način.
Šta bi poručila ljudima koji žele da pomognu i imaju vremena, ali ne znaju odakle da krenu? Koji je prvi korak?
Što se tiče NURDOR-a, mogu postati volonteri, davaoci krvi i koštane srži. Mogu donirati ili poslati SMS 1 na 1150.
Sto se tiče BHHL, prvi korak je ući u grupu. Ukoliko imate neki predmet koji vam dugo stoji bez upotrebe ili neku uslugu (online čas, kozmetičke/frizerske usluge, izrada pozivnica/nalepnica/fotografija itd.), možete postaviti licitaciju. Ako vam nešto treba, kupite u grupi jer na taj način pomažete bolesnima.
Da li nekada poželiš da odmoriš od svega?
Često pomislim da moram malo da se isključim zbog svojih obaveza, ali se uvek vratim jer bolesnima svaki dinar znači.
Volela bih da se svi uključe i doprinesu na ovaj ili onaj način.
Šta je to sto fali da bi se više ljudi uključilo u volontiranje?
Motivacija, širenje svesti!
Da li imaš neki konkretan predlog kako bi više ljudi moglo da iskoristi svoje slobodno vreme i resurse za pomoć zajednici?
Danas, u ovom ludom vremenu, najbrže i najjeftinije je platiti novčano. Volontiranje nije jedini način za pomoć. Ukoliko neko nema vremena, uvek može uplatiti na račun. Fondacije i udruženja imaju račune, neke i broj za slanje SMS poruke.
Društvene mreže su sada aktuelne tako da i tvoje deljenje (šerovanje) neke objave može da pomogne. Jednim tvojim klikom sigurno ćeš pomoći, jer baš tvoj post može da vidi neko ko će se uključiti.
Kao u navedenom primeru, nastavnici u školama mogu organizovati uređenje dvorišta, nekog vrta ili bilo koju drugu akciju prilagođenu uzrastu dece. Samo treba imati volju!
Ako je neko voditelj, novinar ili pak vlasnik neke radio stanice, može širiti apel za bilo koju vrstu pomoći. Šta je to teško?
I za kraj, samo bih napisala da je naše malo, nekome sve. Razmislite o tome.
Koji su vaši predlozi za širenje svesti na ovu temu? Pišite nam u komentarima na našoj Facebook stranici.
Podeli i hvala ti na podršci.