HUMANITARNO SELO
DVE STUDENTKINJE PODIGLE
GRAD NA NOGE
Humanitarno selo u Zrenjaninu: 1-3. mart, Trg slobode i KCZR
Šta je humanitarno selo?
Tamara Laković i Jovana Toškov iz Zrenjanina imaju samo 19 godina i veliku ideju koju će sprovesti u delo 1. 2. i 3. marta na Trgu slobode i u KC Zrenjanin. Reč je o projektu „Humanitarno selo“ na kome će se tri dana prikupljati novac za decu korisnike Budi human fondacije.
Tamara i Jovana su studentkinje nemačkog jezika i književnosti i prava, ali i učenice Pejčić muzičke akademije.
Za ovaj događaj spremni su muzički program, baletski nastup, radionice, animacije, dečiji vašar, hor i aktivnosti udruženja koja su se odazvala da pomognu.
Šta je sve potrebno da dve tako mlade osobe aktiviraju ceo grad? Danas pričamo sa Tamarom Laković.
Jovana Toškov i Tamara Laković
Kako ste prvi put došle na ideju za humanitarno selo i šta vas je motivisalo da je pretvorite u delo?
Članice smo grupe na Facebook-u Budi human – Humanitarne licitacije i potreslo nas je kada smo nekoliko dana za redom viđale objave o smrtnim ishodima dece korisnika fondacija. Tada smo odlučile da sve svoje znanje, sticano godinama, pretvorimo u delo – u nešto lepo i korisno.
Motiv nam je bio upravo to – da pomognemo deci fondacije kojima je lečenje najhitnije.
Prvobitni plan je bio da to bude koncert samo naše muzičke akademije Pejčić, ali kada smo ideju podelile sa profesorima oni su predložili i dečije animatore. Tako se priča proširila, pozvale smo još ljudi i puno njih se odazvalo, što nam je jako drago!
Da li ste zadovoljne odzivom ljudi nakon vaše prve objave na društvenim mrežama?
Prezadovoljne smo! Upravo zbog njihove pomoći sve ovo se i realizuje!
Prvo smo bile skeptične da li će sve ispasti kako treba i da li će se svi ti ljudi zaista uključiti. Za sada sve teče svojim tokom. Pored ljudi iz Zrenjanina, javili su se i ljudi iz drugih gradova i stvarno smo svima od srca zahvalne.
Koliko teško je bilo organizovati humanitarno selo, da li ste imale pomoć?
U našem projektu učestvuje preko 40 ljudi! Pored naše akademije i profesora sa iste, imamo sponzore, učestvuju baletska škola i studiji, zrenjaninska gimnazija, muzej, biblioteka, pozorište, dečja udruženja, animatori, kao i divni ljudi koji će biti zaduženi za dečiji vašar.
Posebno smo se obradovale mamama dece koja su u fondaciji, a učestvuju u projektu. Zaista divni, divni ljudi!
Jeste teško organizovati. Najlakše je nekako stvoriti ideju, ali je teže realizovati sve. Ne bismo mogle bez pomoći naših profesora, kao ni bez divnih ljudi opštine našeg grada.
Zapravo, svi učesnici imaju udela svojim savetima i samim učešćem.
Nas dve smo tu da skupimo sve na jedno mesto i da napravimo plan i program. Pokrenule smo priču i bavimo se organizovanjem svega, svih sastanaka, zovemo ljude, pravimo grupe, ali naravno da rado pominjemo da nam je svako od učesnika davao sugestiju, savet i usmeravao nas.
Bez svih nas ovde zajedno, nas dve bismo bile samo obične studentkinje sa idejom.
Muzička akademija Pejčić, čije ste učenice, vas je podržala u projektu, a kako su reagovale vaše porodice i prijatelji?
Tako je, i dalje smo učenice našeg profesora Marka. Podršku kolega i profesora imamo uvek, šta god da je u pitanju! Naša porodica i prijatelji nam daju vetar u leđa i podržavaju svim srcem. Mi ćemo prvi ubaciti donaciju u kutije. 
Da li ste nekada ranije bile inicijatori ili učesnici humanitarnih inicijativa ili je ovo prvo iskustvo?
Ranije smo bile deo mnogih takvih akcija. Udruženja za životinje, humanitarne akcije za decu, za porodice u gradu kojima je bila potrebna pomoć da se obnovi kuća, da se skupe prilozi… Sakupljali smo prihode i za bolnicu za dečje odeljenje, ne znam ni da nabrojim sve.
Oduvek smo obe u tome, ali sada smo prvi put inicijatorke i organizatorke humanitarne akcije. Nadamo se da će ovo biti događaj za pamćenje.
Na koji način ste planirale da promovišete humanitarno selo?
Diginet će nam štampati zahvalnice i plakate koje ćemo lepiti po gradu.
Podržavaju nas i mediji koji će, nadamo se, biti i na terenu sva tri dana. Bitan nam je odziv što više njih, te se nadamo i nekim gostovanjima. Želimo da pokrijemo sve terene – kako online, tako i one koji su dostupni ljudima koji nemaju društvene mreže.
Da li vam je potrebna neka pomoć i kako zajednica može da se uključi? Da li su potrebni volonteri i kome mogu da se jave?
Svakako da pozivamo sve ljude da nam se priključe, u bilo kom vidu.
Bilo bi dobro ako bi se priključilo još volontera za prodaju na dečjem vašaru, ali naravno i da se priključi još radionica, možda doda i još neki nastup.
Svi zainteresovani mogu da se jave Jovani ili meni, putem Facebooka (Jovana Toškov i Tamara Kiara Laković) ili putem Instagrama (toskovjovana i tamksyy).
Da li planirate da proširite projekat i na druge gradove?
Planiramo, ako budemo imale tu mogućnost. Nadamo se da će biti veliki odziv i da ovo neće biti naša jedina akcija. Naravno, ako se mnogo ljudi odazove, mi bismo ovu akciju nastavile i za drugu dečicu.
S obzirom da studiramo u Novom Sadu, počele bismo od njega. Ako se jave ljudi koji bi učestvovali i ako budemo imale adekvatan prostor, rado ćemo proširiti projekat.
Šta je do sada bio najveći izazov u organizovanju ovog događaja? Da li biste nešto uradile drugačije?
Najveći izazov bio je zakazati sve sastanke i predstaviti celu ideju.
Kada znate da od nečije odluke zavisite, nije vam svejedno, ipak mi imamo samo 19 godina. Bilo je raznih priča i saveta šta bi i kako moglo da se desi, šta bi bio uslov da nam uopšte odobre ovako nešto, ali zaista sve je teklo glatko što nam je veoma drago.
Zapravo je najveća prednost bila što smo tako mlade i što pozivamo ceo grad da se uključi. Sigurno da bi sledeći put nešto izmenile, jer je ipak ovo jedno veliko iskustvo koje će se nadalje formirati u veće i bolje.
Sada kada je glavni organizacioni deo završen, šta biste savetovale iz svog iskustva ljudima koji imaju ideju, ali ne znaju odakle da počnu?
Iskren savet je da to što žele zapravo kažu. Mnogo ljudi ima ideju, ali nema hrabrosti da započne i to je naš zajednički problem.
Puno malih stvari znači mnogo više nego jedna velika. Malim koracima postajemo veliki ljudi!
Želimo da pokažemo da svi mi zapravo sve možemo i da je potrebno samo malo truda, volje i vremena. Svako je otvoren da sasluša ideju. Kako je jedna baka nama rekla, prosto bismo izneverili svoju ulogu „čoveka“ kada bi ovako nečemu okrenuli leđa.
Humanost je obaveza svih nas i za to je svako ko je čovek uvek spreman.
Samo napred i nema odustajanja koliko god prepreka na tom putu bilo!
Vidimo se od 1.3. do 3.3. u Zrenjaninu.
Podeli ako ti se dopao članak. I hvala ti što si sa nama.